6.

„Bus za raj“



K ako je nastala knjiga BUS ZA RAJ?
Šta sâm pisac o tome kaže?

U vreme kada sam počeo da pišem „afričku“ literaturu nisam imao nameru da pišem bilo kakvu „trilogiju“, već isključivo dinamične i zabavne romane u kojima bih na duhovit i dramatičan način složio svoja iskustva iz života u Africi.

Zato su „špijunski“ roman, „ISPOVEST GOSPOĐICE KOVALSKI“ i „ljubavni“ roman, „ANĐELČE NENSI“ dve, potpuno zasebne literarne celine, kojima je jedini zajednički imenitelj lokalitet u kojem se dešavaju.

(Naime, da ne bih bio suviše očigledan i grub u svojoj kritici aberativnih pojava u životu Ganaca, izmislio sam grad Mildenport i celu državu Eboniland u koju sam smestio ono što sam doživljavao tokom mog dvadest-šestogodišnjeg života u Gani.)

Raj 1.

Raj 2.

Raj 1.

Raj 2.

47.

Vrućina u Raju.

Autosave-File vom d-lab2/3 der AgfaPhoto GmbH

Plemenski starešina.

50.

Lažni raj.

51.

Na vrhu.

Međutim, kada sam iz kontakata sa mojim čitaocima saznao da i oni dele moje frustracije i konsternaciju sudbinama male, lepršave Nensi i velike, zamorne Aleks Kovalski, odlučio sam da na neki način ispravim njihove sudbine i da im, barem u literaturi podarim neku vrstu životnog hepienda. (Moram da priznam da nakon ispisivanja poslednje rečenice romana „Anđelče Nensi“ nisam mogao da zaustavim suze i grižu savesti zbog užasa kojim sam „kaznio“ moju junakinju!) Zato sam se, bez ikakvog prethodnog plana, bacio na pisanje „Treće knjige Afričke trilogije“! Tek kada je knjiga bila završena i kada sam shvatio šta sam sve ugurao u taj roman, nedenuo sam joj naslov „BUS ZA RAJ“!/p>

„BUS ZA RAJ“ je epitom ljudske težnje da za života ostvari „rajsku sreću“, (štagod da pojedinci smatraju da je suština te sreće). Da li je to ljubav, da li je to novac, da li je to borba za sređivanje čovečanstva u neki srećniji društveno-politički problem – i da li sreća uopšte postoji!

Pošto se u Africi, pa i u mnogim drugim delovima sveta, sudbine ljudi vezuju za delovanje nekih natprirodnih entiteta, spontano sam u roman umešao te „sile“ kao katalizatore! Tokom pisanja sam po sećanju, koristio elemente mog izgubljenog romana-fantazije „For Daughnuts and Gold“ koji je bio pisan u stilu afričkih bajki. (Rukopis tog romana je tokom mojih lutanja i stradanja po Africi bio zaturen.) Kao posledica toga u „BUS ZA RAJ“ su se, pored ličnosti iz prva dva romana, uvukle i tri nove, vrlo živopisne ličnosti.

Najznačajnija nova glavna ličnost je beogradski probisvet Srboljub Krstuljčević, kojem se život drastično izmenio nakon što je slučajno prošao kroz strašan obred afričke crne magije čime je, mimo svoje volje, postao jedan od najbogatijih ljudi na svetu.

Druga nova ličnost je profesor ustavnog prava na univerzitetu u Mildenportu, Alsibijades Busanga, preambiciozni mladi intelektualac koji se odriče svojih plemenitih uverenja da bi stekao političku moć. Treća nova ličnost je bivši jugoslovenski diplomata Mirsad Kapetanović koji je posle ostavke na mesto ambasadora ostao da živi u Mildenportu. (Iako Mirsad prividno deli moju sudbinu, ne treba ga poistovetiti sa piscem. Mirsad je pametniji!).

Takav veliki broj ličnosti, ima ih preko dvadeset, nametnuo je čitav niz strukturalnih problema. Srećom, dobro poznavanje klasične muzike omogućilo mi je da zaplet podvrgnem strogim formatima muzičkog stvaralaštva. S druge strane, takođe se oseća i uticaj „montaže“ kakva se koristi u savremenim televizijskim serijama. Sled opisivanih događaja je brz, a radnja se račva na nekoliko posebnih priča koje se međusobno prepliću.

Da bih dočarao celovitost „Afričke Trilogije“ primenio sam isto ispredanje priče kao i u oba prethodna romana: red politike – red erotike.

Kao i sva moja ostala dela, BUS ZA RAJ“ je zadržao onaj lepršasti, a na mahove zajedljivi humor sa kakvim se nismo sreli u našoj književnosti od vremena Radoja Domanovića i Nušića!

Ritual zadevojčenja i Dije, Serbov Raj.

49.
52.

Odlomak 1



Nensi je ušla u svetilište.
Iznutra, svetilište je izgledalo znatno prostranije nego što se moglo zaključiti po spoljašnosti. Prednja prostorija je bila takoreći prazna; vazduh je bio zagušljiv, ali prohladan. Nensi je pogledala oko sebe i stresla se.
Naslonjena na prljav, od vlage izjedeni zid, dremala je neka čudivišno nakazna žena. Nensino prisustvo ju je trglo iz sna i žena je ustala. Nije bila viša od četiri stope. Ženino izobličeno lice bilo je pokvireno pramenovima prljave, sede kose. Jedno oko joj je nedostajalo, dok je ono drugo divljački buljilo iz obraza, pored skoro nepostojećeg nosa. Usne su joj bile pojedene nekom bolešću i otkrivale nejednake, pocrnele zube. Sa gađenjem Nensi je primetila da je umesto prstiju, žena imala samo tamno-crvene patrljke. Noge su joj bile toliko iskrivljene da, kada je nakaza pošla ka unutrašnjosti svetilišta, izgledalo je kao da jaši neko nevidljivo bure. Nensi se zgromila; jednog trenutka starica joj se učinila slika i prilika njene jadne „ćerke“ Asaribije.


Odlomak 2



Izlet u nesistraženi Galvanski Venac.

„Nemoj još da idemo,“ Aleksandra je uzvratila maznim glasom. „Ovde je tako lepo. Ja bih ovde napravila kolibu, pa bih provela ceo život.“
„Imam ja u planu za nas nešto još lepše!“ Serbo nije izdržao, a da joj ne pomene slike koje je našao u fijoci svog pisaćeg astala. „Znaš, dok sam preturao po dokumentima, pronašao sam da na jednom karipskom ostrvu imam kućicu. Mogli bi smo tamo da se preselimo i živimo od moje penzije. Ali do tada moram još mnoge stvari da uradim.“ Ustao je, obukao košulju, nabacio ranac na leđa i krenuo uzbrdo.
Trebalo im je još oko sat vremena da stignu do ivice visoravni. Na visoravni ih je opet čekala šuma. Ali ne tako gusta i strašna kao ona koju su ostavili u podnožju.