7.

„Srbija južno od Sahare“



L akše je reći šta ova knjiga nije – nego šta ova knjiga jeste! Ova knjiga o Gani, (a pomalo i o Srbiji), nije ni dokumentarno informativna monografija, niti je naučni rad. A nije ni putopis! Još manje je roman, a ne može se nazvati ni „sećanjima“, jer je znatno šira i pretencioznija od te vrste pisanja.

Sâm autor je svrstava u „sociografske sudije“, bibliografsku kategoriju koja ne postoji, ili barem još nije zvanično priznata! (Ako je sociologija je nauka o društvu, onda bi sociografija trebalo da bude opisivanje društva.)

A to je Kodjo Vangorski i učinio; opisao je Ganu i Gance sa svih strana: od teritorije kao ljudskog habitata, preko one istorije koja se ne uči u školama, do toga kako žive obični Ganci koji nisu predmet javne pažnje.

Retko ko, bez obzira na nacionalsnost i stepen obrazovanja, je imao prilike da upozna jednu zemlju kao što je autor ove knjige uspeo da upozna Ganu.

Proslava Dana nezavisnosti

63.

Mapa Gane

Ne samo da je u toj zemlji živeo duže od četvrt veka, gde je kao diplomata imao pristupa poverljivim i obaveštajnim materijalima, već je punih šest godina živeo ispod granice siromaštva i tako upoznao Ganu i sa one strane sa koje je drugi sociolozi i sociografi nisu upoznali!

Kodjo Vangorski, koji je veći deo života proveo kao Ljubomir Anđelković, diplomata i specijalista za utvrđivanje verodostojnoisti obaveštajnih i propagandnih podataka, odlično zna da zvanične „činjenice“ o političkom i privrednom životu jedne zemlje, postoje samo zato da bi poslužile interesima onih koji su te činjenice naručili. Zato u ovoj knjizi neće biti zvaničnih podataka – nego onako kako jeste!

Uostalom, da citiramo samog autora:

„... ... život, onakav kakav jeste, nije moguće uglaviti u statističke podatke i u one šablone kakve naučni instituti zahtevaju. Zato ću vas poštedeti dosadnih statističkih folirancija i sličnih politički obojenih narudžbina! Takođe, kada budem analizirao političke stramputice, moje ocene neće biti obojene uobičajenim ideološkim opredeljenjima kakva se mogu očekivati od nekadašnjeg jugoslovenskog diplomate. Stvarnost života u Gani ne samo da me je otreznila od ideoloških predrasuda koje su mi filtrirale način mišljenja, već me je udaljila i od svih dosadašnjih društveno-političkih teorija.

„Kada mi je naslov „SRBIJA JUŽNO OD SAHARE“ prvi put pao na pamet, uobrazio sam da ću time izraziti svoju ljubav prema Gani – zemlji koja mi je silom prilike postala zamena za otadžbinu i u kojoj sam prveo dvadeset šest vrlo šarenih godina. Međutim kasnije sam shvatio da su pravi razlozi za takav čudni naslov daleko dublji.

Mogao sam slobodno da joj dam i naslov „SINA KARA, SNAJKI PRIGOVARA“, ali malo ko bi se onda prihvatio da je čita.“

Sadržaj

– Najkraći mogući predgovor.

7

Deo prvi

1. Kako upoznati neku zemlju „s lica – i naličja“?

8

2. Šta mu to znači: Južno od Sahare?

16

3. Dali znate gde je Gana?

25

4. Gana kao Ljudsko Stanište.

26

5. Ko su zapravo Ganci?

34

6. Šta je Trgovina Robljem?

50

7. Deobe Zemaljske Kugle.

59

8. „Nezavisnost Sada!

79

– Intermeco koji je prividno van konteksta knjige.

82
Deo drugi

  9. U čemu je to Nkrumah toliko omanuo?

97

10. Silovanje Jednog Naroda!

109

11. Spasonosna injekcija adrenalina.

120

12. „Drugi dolazak mlađanog Isusa!“

144

13. Godine oporavka.

131

14. Prelaz na „formalnu“ demokratiju.

156

15. Moja prijateljica  Ađoa i ostala sirotinja.

166

16. Moj Sused Prorok Jezekilj i druga sveštena lica!

187

17. Crna magija – zvana džudžu i Nensi – zvana  Anđelče.

201

– Još jedan intermeco

211
Deo treći

18. Ustav kao prepreka društveno-ekonomskom razvoju.

215

19. „Kolonijalni mentalitet“.

219

20. „Sloboda ili Pravda!“

236

21. Šta sputava Gance da budu ono što zaslužuju?

253

22. Zdravlje i zdravstvo.

265

23. Kako se Gana uklapa u svetske političke trendove?

271

24. Gde se danas nalazi Gana

276

Epilog

291

 


66.

Habitat bogataša

67.

Habitat sirotinje

68.

„Daće Bog bolje!“

69.

Dvorište je skupilo pare samo za jedno dete da ide u školu. Ona uči ostalu decu.

65.

Gdegod nađeš lepo mesto ‒ ti gnezdo ispleti!

Odlomak iz romana



Ono što se ne zna o „trgovini robljem“.
Pre, recimo 40 hiljada godina u vreme kada su pećinski ljudi iz Kro Manjona, iz Krapine ili iz Hajdelberga lovili po šumama Evrope, oni koji bi se ogrešili o običaje zajednice bili su ubijani i pojedeni, ili su bili proterani iz te zajednice. Nepisani pravni sistem malih ljudskih zajednica nije znao ni za jedan drugi način kako bi se horda zaštitila od izgrednika. Nije bilo zatvora, nije bilo prisilnog rada, jer rad u pravom smislu te reći još nije ni postojao! U surovim uslovima rane ljudske egzistencije, biti van plemena bila je smrt. Pa zašto onda dopustiti da nekog zlikovca pojede susedno pleme, bolje da ga pojedemo mi sami. Ljudsko telo je visoko proteinska hrana koja se nije smela zanemariti u tadašnjim uslovima marginalne egzistencije.
Isto se dešavalo i sa poginulim i zarobljenim u boju. I njih su jeli! Kao i danas, i u ono vreme, ljudi su ratovali uglavnom oko prava pristupa vodi, i oko ženskinja.

Seoski „šoping mol“ sa leve, a sahrana sa desne strane.

77