3.

„Poreklo, širenje i SUDBINA ZLA“



K njiga „Poreklo, širenje i SUDBINA ZLA“ je intelektualni testament Kodjoa Vangorskog.

U toj knjizi autor pokušava da istraži korene i prirodu zla, uslove za njegovo širenje i naše mogućnosti da barem donekle izbacimo zlo iz naših života.

Da bi svoja razmišljanja uspeo da sabije na svega 400 stranica, Kodjo Vangorski je na svoj, svojevrsno duhovit način, prepričao ne samo najbitnija dostignuća do kojih je došla naša civilizacija, već je i naše celokupno znanje o suštini postojanja podvrgnuo kritici.

Kodjo Vangorski o svemu ima svoje „izdvojeno“ mišljenje! Ali, za divno čudo, ima i argumente kojima to svoje mišljenje dokazuje. On sugeriše nove hipoteze za sve ključne oblasti ljudskog mišljenja: od načina funkcionisanja sveukupnog postojanja i suštine multiverzuma, preko evolucije živih bića do društveno-političkih teorija, raznih religijskih verovanja i „teorija zavere“.

Hrišćani

Muslimani

61.

Atomska bomba

Svojom knjigom „Sudbina Zla“, Kodjo Vangorski nas je proveo kroz onaj intelektualni lavirint u koji smo oduvek želeli da zaronimo, ali nismo znali s koje strane da uđemo u njega, a da se ne izgubimo.

*

Prvi zaključak ove knjige je da identitet zla leži isključivo u našem načinu razmišljanja, jer zlo ne može da postoji samo za sebe, već samo kao naša reakcija na okolnosti u kojima smo se našli! Taj zaključak spušten na uslove u kojima živimo, upućuje nas da barem za sada, na planeti Zemlja, jedino pripadnici ljudskog roda mogu da identifikuju zlo.

Drugi zaključak je da prihvatanjem suprotne ideje, odnosno da zlo postoji mimo našeg poimanja (kao neka objektivna kategorija), otvara vrata ljudima da zlo koriste u cilju postizanje sopstvene sreće na uštrb tuđe sreće!

Treći zaključak do kojeg će vas knjiga „Sudbina Zla“ dovesti je da se svekolika ljudska borba protiv ZLA može sumirati u jednoj jedinoj rečenici: „tehnološki napredak koji nije praćen odgovarajućim napretkom u mentalnom sazrevanju čoveka, verovatno da neće uticati na sudbinu zla onako kako bi smo mi želeli!“

*

Poreklo, širenje i SUDBINA ZLA je ispredena na neuobičajen, ali vrlo atraktivan način – kroz pisma dve hiljade godina mrtvom Teofilu sa kojim se svojevremeno dopisivao i Sveti Luka, (autor onog dela Novog Zaveta koji danas zovemo „Dela Apostola“).

Čitanje ove knjige je nešto kao troskok. Prvo – hop (revizija svega onog što smo do sada saznali o kosmogoniji i ulozi nematerijalnog faktora u postojanju prirode); zatim poskok (prepričavanje svih onih batrganja kroz koja je prošlo čovečanstvo u poslednjih šezdesetak hiljada godina); i najzad skok (analiza sadašnjeg stanja u kojem se čovečanstvo nalazi!

Pisac meša žanrove. „Sudbina Zla“ na mah ima karakteristike naučne fantastike; na mah postaje politički angaživana satira, da bi se na kraju pretvorila u strašno, proročko upozorenje ljudskom rodu da prestane da uništava svoju budućnost! Takvim namernim mešanjem žanrova, pisac strpljivo i uporno gradi skele za jedan celoviti filozofski sistem!

Sadržaj

PREDGOVOR: ili predbračni ugovor između pisca i čitaoca.

PRVIH OSAM POSLANICA TEOFILU

koje su uglavnom posvećene traženju porekla zla i mom amaterskom filozofiranju.

– POSLANICA PRVA: Šta je život, a šta je smrt?

– POSLANICA DRUGA: Posvećena objašnjavanju jedne-jedine, dugačke, ali vrlo važne rečenice! (A kao dodatak ima i jednu porodičnu anegdotu).

– POSLANICA TREĆA: Kada se već desilo da smo izabrali nepostojećeg saveznika u borbi protiv zla, šta je odgovorno za sve ono što se dešava u svim vidljivim i nevidljivim prostorima?

– POSLANICA ČETVRTA: Koja je dosadna i u kojoj se bavim nematerijalnom komponentom multiverzuma i nekim sličnim stvarima koje nauka još nije uspela da razjasni.

– POSLANICA PETA: U kojoj objašnjavam Teofilu šta je evolucija i kako su se razvile one ljudske osobine koje su omogućile čoveku ne samo da spozna zlo, već da se zlom i koristi.

– POSLANICA ŠESTA: U kojoj pričam Teofilu kako su se igrala moja deca, da bi mu time objasnio kako se prenose predanja, a zatim mu najavio moju TEORIJU AKCIDENTA.

– POSLANICA SEDMA: TEORIJA AKCIDENTA ispričana na nedoličan, preterano šaljiv način.

– POSLANICA OSMA: U kojoj ubeđujem Teofila da je Adam pobegao iz Raja, a krivicu za neuspeh u stvaranju čoveka prebacujem na Prosefosovog sina.

***

– VANREDNA POSLANICA: U kojoj pričam o nekim idiličnim iskustvima iz kojih se može zaključuti da odlaskom iz Raja, čovek još nije potpuno izgubio Raj.

***

DRUGIH OSAM POSLANICA TEOFILU

koje pripovedaju kako se zlo širilo i kako se borba protiv zla izrodila u svoju suprotnost.

– POSLANICA DEVETA: Kakvu ulogu su imali džudžumeni, šamani i vračevi u učvršćavanju ljudskih zajednica.

– POSLANICA DESETA: Pojava ropstva kao prvi suštinski društveno-ekonomski pomak u razvoju Homo sapiensa.

– POSLANICA JEDANAESTA: U kojoj se Teofil i ja prvo bavimo filozofijom, pa onda i neurologijom.

– POSLANICA DVANAESTA: U kojoj uvodim Teofila u proces, u kojem će presudnu ulogu u borbi protivu zla dobiti: država, Čika Mišelin i ono što smo nazvali nacija.

– POSLANICA TRINAESTA: O kosmogoniji kao bitnom elementu verovanja u boga; o ritualu kao najboljem sredstvu da se ta vera bogu dokaže; i o moralnom kodeksu kojim treba poraziti zlo.

– POSLANICA ČETRNAESTA: I tako nastade crkva!

– POSLANICA PETNAESTA:U kojoj obrazlažem Teofilu zašto su grehovi grehovi i kako se dogodilo da je Hrišćanstvo omanulo u svojoj borbi protiv zla.

– POSLANICA ŠESNAESTA: U kojoj objašnjavam kako je crkva postala važnija i od ljudi i od boga.

TREĆIH OSAM POSLANICA TEOFILU

koje pripovedaju kako je zlo postalo globalni fenomen i kakva ga sudbina čeka.

– POSLANICA SEDAMNAESTA: U kojoj pokušavam da objasnim Teofilu kako se tokom poslednjih 2000 godina zemaljska kugla smanjivala, a zlo se širilo sve brže.

– POSLANICA OSAMNAESTA: U kojoj zbunjenom Teofilu pripovedam da i pored sveg popovskog truda da sačuvaju reč božiju, promene u religijama nisu mogle biti izbegnute.

– POSLANICA DEVETNAESTA: Po čemu se sve pripadnici vrste Homo sapiens razlikuju jedni od drugih;i kako su te razlike uticale na oblik društvenog udruživanja.

– POSLANICA DVADESETA: Fenomen zvani Sjedinjene Američke Države.

– POSLANICA DVADESET I PRVA: Paks amerikana, ili šišanje čovečanstva pomoću lonca nabijenog na glavu.

– POSLANICA DVADESET I DRUGA: Tekuća biološka evolucija Homo sapiensa.

– POSLANICA DVADESET I TREĆA: Propast sveta u četiri varijante. (Prve tri varijante.)

– POSLANICA DVADESET I ČETVRTA: poguban politički sistem, kao četvrta, najverovatnija varijanta propasti sveta!

***

– POSLEDNJA, NAKNADNO DOPISANA POSLANICA:

„Da li ćemo svi zajedno morati da odustanemo od sreće, pa i od života, ili će se samo smanjiti broj preživelih jedinki vrste Homo sapiens?“

Odlomak iz romana



Tekuća biološka evolucija Homo sapiensa.

Katastrofični lomovi, kako u našem habitatu, tako i u ljudskoj intimi, dovodili su do takvih promena koje prevazlilaze sociologiju i zadiru u biološki identitet Homo sapiensa. Zato ću se, pre nego ti ispričam moju viziju o „propasti sveta u četiri varijante“ (što ostavljam za dve poslednje Poslanice), pozabaviti evolutivnim promenama koje će zadesiti vrstu Homo sapiens u današnjim uslovima. Te promene, koje su po meni ne samo izvesne, već i neminovne, bitno će uticati na sudbinu zla!
Na genezu mog razmišljanja o tome je uticala sledeća dilema:

62.

Glad