... Religijske knjige su rezultat mega-igre „pokvarenih telefona“ koju je igralo čovečanstvo punih 60 hiljada godina, a možda i duže! ... ... Svaki novi učesnik igre, ne samo da je pogrešno tumačio reči, već je, zavisno od svoje mašte dodavao i neke nove detalje. Jer ništa što nije doterano ne može da zvuči istinito!

„Sudbina Zla“, str. 80.

*

... Trećeg dana, i to opet pre nego se setio da stvori sunce, Bog je rekao travi i drugim biljkama da niču, ne razmišljajući kako će te biljke preživeti bez fotosinteze.

„Sudbina Zla“, str. 194.

*

Bogovi su želeli mir i stabilnost; želeli su čoveka u raju, dok su đavoli ohrabrivali nezadovoljstvo i time terali čoveka ka stalnom društveno-ekonomskom i tehnološkom napretku!

„Sudbina Zla“, str, 195.

*

Bog je izborna kategorija! Svaka zajednica bira sebi onakvog boga koji će najefikasnije braniti ONE koji tu zajednicu vode. Boga uglavnom bira sirotinja i to na svoju štetu, jer nije u stanju da prepozna šta joj sve taj bog nudi. Ta fina podešavanja, koja boga predstavljaju kao prijatelja sirotinje, iako on to nije, uradili su popovi ...

„Sudbina Zla“, str. 268.

*

Pored suludo-primitivne, religijske diskriminacije žena, (u kojoj su nažalost i same žene saučesnici), postepeno su se, kao nus-proizvod muškog insistiranja na seksualnom monopolu, iskristalisale i druge društvene nepravde.

„Sudbina Zla“, str. 294.